Putujmo vedro

2011-11-28T20:46:00.164+01:00

Putujete li u Beč? (1)

Odličan izbor.
Velika evropska metropola, geografski blizu, sa odličnim saobraćajnim vezama iz naših krajeva. Bogata istorijom, u nekim periodima blisko povezanom sa našom proslošću. Odlikuju je lepo uređene ulice, trgovi i parkovi; značajni arhitektonski spomenici i mnogobrojni umetnički, naučni i tehnički muzeji. U Beču su živeli i stvarali mnogi velikani na polju umetnosti i nauke, među kojima su i naši Vuk Stefanović Karadžić, Dositej Obradović, Sava Mrkalj, Branko Radičević, Jovan Jovanović Zmaj, Petar Preradović, Petar Kočić,Milica Stojadinović Srpkinja, Nikola Tesla i Petar Petrović Njegoš.
Glavni grad Austrije uvek je privlačna i interesantna destinacija bez obzira da li putujete preko turističke agencije ili samostalno.
Ukoliko vam interesovanja i raspoloživo vreme dozvole, razmislite o tome da posetite neke od sledećih znamenitosti ove metropole:

Srpska pravoslavna crkva "Svetog Save" nalazi se u trećem kvartu (3. Bezirk Landstraße) u ulici Veithgasse, u blizini dvorca Belvedere.

Na fasadi zgrade u kojoj se nalazi crkva nalazi se ploča postavljena za sećanje na boravak i preranu smrt u Beču vladike i pesnika Petra Petrovića Njegoša

U istom kraju u ulici Rechte Bahngasse nalazi se živopisna i prepoznatljiva ruska pravoslavna crkva Sv. Nikolaja. Kažu da je prisustvo na liturgiji u ovom hramu hrana za dušu i uživanje za slušaoce.

Ako želite da vidite bistu Vuka Karadžića potražite je u ulici Rasumofskygasse u trećem kvartu (3. Bezirk Landstraße).

Spomenik Vuku Stefanoviću Karadžiću u Beču

Uz najpoznatiju aveniju grada Ringstrasse, preko puta carske rezidencije Habzburga nalazi se veliki trg posvećen Mariji Tereziji. U sredini je postavljen spomenik carici i znamenitim ljudima njenog vremena - vojskovođama, državnicima, naučnicima, a našlo se mesta i za Hajdna i Mocarta.

Na samom trg stoje dve zgrade, sazidane jedna naspram druge, kao original i lik u ogledalu। To su Prirodnjački muzej i Muzej istorije umetnosti.

Osim veličanstvene fasade, holovi i izložbene sale privlače pažnju bogatim arhitektonskim ornamentima. Možda neko pomisli da takvim ukrasima nije mesto u ovakvim izložbenim prostorima, no ukraševanje je ograničeno na tavanicu i gornji sloj visokih prostorija. Tako arhitektonska plastika ne zasenjuje izložene objekte, a nama dosta govori o ukusu i shvatanjima društva sa kraja XIX veka.

U prirodnjačkom možete videti Vilendorfsku Veneru - jedinstvenu praistorijsku figuru žene; zatim zbirke minerala , dragog kamenja, leptira, prepariranih divljih životinja iz svih krajeva sveta.

A možda će vašu pažnju privući skeleti praistorijskih bića ili priča o nastanku i razvoju života na našoj planeti। U svakom slučaju, ako putujete sa decom - poseta ovom muzeju mogla bi biti pun pogodak i uživanje za celu porodicu.

2011-09-23T20:03:00.019+02:00

Putevima FILIPA MAKEDONSKOG i ALEKSANDRA VELIKOG po Grčkoj(2)

Nekoliko kilometara udaljene od Litohora i mora nalaze se iskopine antičkog grada Diona. Grad su osnovali antički Makedonci kao glavni verski centar posvećen vrhovnom bogu Zevsu, po kojem je grad dobio ime. Tu su se održavale sportske igre u slavu Zevsa i njegovih devet kćeri - muza, pa su shodno tome trajale 9 dana.

U velikom arheološkom parku nalaze se mnogobrojni objekti, a nalazište ni izbliza nije do kraja istraženo. Područje parka izizetno je bogato vodom a u pojedinim delovima drvećem, tako da se i po vrelom letnjem danu može razgledati.

Od Zevsovog oltara na kojem je Aleksandar Veliki prineo žrtvu za uspeh slavnog pohoda na Persiju, nažalost, nije mnogo ostalo.

Iako nije baš pristupačan, oduševiće vas verovatno, veliki mozaik u Dionisovoj vili. Dobro je očuvan ali će biti prenet u Muzej Diona, u posebnu zgradu u kojoj se trenutno nalazi crno bela kopija u prirodnoj veličini.

Neveliki muzej, koji je upravo spomenut nalazi se u današnjem naselju Dion. Tu su smešteni artefakti sa arheološkog nalazišta: grčke, helenističke i rimske skulpture, mozaici, vaze i jedan uređaj za koji tvrde da predstavlja muzički instrument, NAJSTARIJE hidrauličke orgulje.

2011-09-07T22:13:00.028+02:00

Putevima FILIPA MAKEDONSKOG i ALEKSANDRA VELIKOG po Grčkoj (1)
Mnogi turisti iz Srbije posetili su ili letovali u nekom od mesta u Grčkoj pod Olimpom, od Paralije do Leptokarije, Platamona i Nei Porija. Iako možda ne poseduje najpoznatije i najlepše plaže, ova oblast pruža mogućnosti za jedinstvene izlete.

Jedan od mogućih ciljeva je planina Olimp, najviša u Grčkoj. Na vrhovima, u nebeskim dvorima sakrivenim u oblacima kako su zamišljali stari Grci, živeli su vrhovni bogovi - Zevs, Hera, Atina, Apolon, Hermes i drugi.

U podnožju planine smestio se gradić Litihoro, simpatično mesto udaljeno oko 5 km od mora, a na početku ( ili kraju ako vam se više sviđa ) klisure reke-potoka Enipeas.

Iz Litohora kreću staze koje se uspinju do vrhova Olimpa. Nije neophodno biti planinar, niti imati specijalnu opremu da bi se šetalo stazama Nacionalnog parka Olimp.

Prijatna planinarska šetnja, ne previše zahtevna, moguća je od Prionje (1100 m nad morem) dokle se može doći kolima po uglavnom asfaltiranom putu iz Litohora. Staze vode kroz šumu, naviše ili naniže uz Enipeas, preko drvenih mostića, sa pogledom na vrhove i bistru vodu.

Nesto niže nalazi se stari, od Nemaca u II sv. ratu razrušen manastir Sv. Dionisija. Postoji i novi manastir koji se nalazi mnogo niže, u blizini kolskog puta kojim se dolazi do Prionje.

Od starog manastira vodi planinska staza niz potok do pećine u kojoj je živeo Sv Dionisije.

Laka i kratka ruta za koju nije potrebna nikakva kondicija pruža se od stare vodenice na kraju mesta Litohora donjim delom klanca Enipeasa.
Put čine betonske ploče koje pokrivaju cevi kroz koje voda iz potoka-reke snabdeva vodovod gradića. U avgustu, kada smo obilazili Olimp, korito Enipeasa u donjem delu uglavnom je suvo, a voda u koritu potoka može se videti tek na gornjem kraju staze, odnosno na mestu na kojem počinje vodovod.

Planinarski put od Litohora ka Prionji označen je kao srednje težine i kažu da treba oko 5 sati da se savlada 9 km uz 750 m visinske razlike.

Ova staza počinje zajedno sa prethodnom da bi se ubrzo odvojila naviše. U donjem delu nema mnogo hladovine, ali se zato povremeno pruža prekrasan pogled na klanac, vrhove ili more.

Može se šetati koritom potoka Enipeasa u donjem delu, kada nema vode kao sada u avgustu.

2010-05-19T11:39:00.016+02:00

Temišvar u prolazu

Sasvim slučajno, nedavno sam posetio drugi najveći grad susedne nam Rumunije. Zahvaljujući povoljnim avionskim tarifama VIZZAIRa i prijatelju kojem sam pravio društvo dok je išao na aerodrom po rođake - nakratko sam video Temišvar.
Naravno pitamo se zašto iz Srbije još uvek nema tako povoljnih avionskih karata. Cene avio prevoza i kod nas padaju, ali se sa aerodroma naših komšija izgleda leti povoljnije.
Da se vratimo na priču o ovom gradu na Begeju. Tamiš je u imenu mesta ali ova reka zapravo teče dosta dalje od Temišvara. Detalje o naselju i istoriji potražio sam na Wikipedi-ji. Interesantno je da se članci na srpskom i engleskom jeziku prilično razlikuju.
Za nas je Temišvar posebno značajan kao nekadašnji centar Srpske Vojvodine i Tamiškog Banata, administrativne jedinice koja je postojala u okviru Habzburškog carstva svega nešto više od deset godina, od 1849. do 1860. godine.
Koliko sam u kratkoj šetnji po centru video, naše komšije se trude da stara zdanja i spomenike koje vredi videti, doteraju i predstave u najboljem svetlu. Grad se danas ubrzano razvija zahvaljujući stranim investicijama.

Na Trgu ujedinjenja nalazi se Srpska pravoslavna saborna crkva iz XVIII veka. U prostranoj unutrašnjosti nalazi se ikonostas čije ikone je naslikao znameniti Konstantin Danil. Na trgu se osim mnogobrojnih starih zgrada i palata koje se obnavljaju nalazi i barokna katolička Katedrala Sv. Ðorda iz XVIII v.

U mestu postoji više muzeja i mnogi parkovi uz Begej za koje ovoga puta nije bilo dovoljno vremena.

Nadam se da ću pri sledećoj poseti imati više vremena i bolje upoznati ovaj interesantni grad.

2010-03-18T15:16:00.021+01:00

Zakintos - Alikanas
Opraštamo se od zime, konačno. Za koji dan počeće kalendarsko proleće. Pa ni leto nije daleko.
Treba na vreme smisliti kuda na godišnji odmor. Mnogi predviđaju da će ove godine Grčka privući najveći broj naših turista.
Uglavnom sa zadovoljstvom, sećam se prošlogodišnjeg odmora na jonskom ostrvu Zakintosu. Boravio sam sa porodicom 15 dana u Alikanasu na severoistoku ostrva.

Simpatično turističko mesto udaljeno je 15-tak kilometara od glavnog grada Zakintosa, uz peskovitu, relativno široku plažu koju deli sa susednim Alikanasom. Granicu predstavlja reka po kojoj plivaju pripitomljene patke i odakle stižu noćne krvopije.
Do grada Zakintosa nekoliko puta dnevno saobraća autobus. Ipak ukoliko želite da obiđete ostrvo i posetite najlepše plaže preporuka je - iznajmite auto ili krenite brodom.

Postoji nekoliko turističkih agencija koje (uglavnom povoljnije od naših) nude mnogobrojne izlete - krstrenje oko ostrva sa kupanjem na najčuvenijim plažama, Water Village, izlet na Kefaloniju, u Olimpiju na Peloponezu i dr.
Ostrvo je čuveno po morskim kornjačama koje na plažama na jugu ostrva polažu leti svoja jaja.

Najpoznatija plaža je Navagio koja važi za jednu od najlepših u Grčkoj.

Glavni grad, obnovljen nakon razornog zemljotresa 1953, u mediteranskom je stilu sa uzanim ulicama i arkadama koje štite pešake od prejakog sunca.

Uticaj Venecije pod čijom vlašću je ostrvo bilo stotinama godina još uvek je vidjiv.

Preporučujem da se obavezno poseti Trg Dionisija Solomosa i Vizantijski muzej (sa izvanrednim ikonostasima i freskama) i vidikovac Bohali odakle se pruža nezaboravan pogled na grad i ostrvo.

Onom ko se odluči za ovo prelepo ostrvo dao bih neke napomene: ne preporučujem hotel Letsos u Alikanasu u kojem 7 dana nismo imali toplu vodu i novosadsku agenciju Perla Tours koja se nije mnogo trudila da se problem reši. Osim toga autobuski prevoz u povratku organizovali su na najbolji način po sebe, a najgori po nas, svoje putnike. Umesto popodne oko 16 časova krenuli smo ujutro u 10, a ušteđeno vreme utrošili smo u vožnji po Paraliji i Olimpik-biču, skupljajući Perline turiste po hotelima. Na prijatnom povratku neizmerno sam zahvalan agenciji te ih od srca "preporučujem".

Za kraj sam ostavio jedan događaj iz istorije ostrva koji je na mene ostavio snažan utisak. U periodu nemačke okupacije tokom II sv. rata, nacisti su od gradonačelnika Zakintosa i mitropolita tražili spisak jevreja kako bi ih deportovali u logor. Ova dva hrabra čoveka dostavili su spisak sa samo dva imena (svoja) i tako spasli sugrađane jevrejskog porekla od užasa logora i verovatne smrti. Na mestu sinagoge koja je stradala u zemljotresu 1953. postavljene su ploče za sećanje na ovaj hrabri čin.

2010-02-23T12:06:00.000+01:00

Vankuver

Olimpijada u Vankuveru je najvažniji sportski događaj godine. Samo ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu, koji ne mare za zimske sportove neće se složiti sa ovom tvrdnjom.
Nije slučajno izabran ovaj treći po veličini kanadski grad. Presudili su blizina Vistlera, najpoznatijeg zimskog sportskog centra u Kanadi, izvanredan položaj grada, infrastruktura... Po mnogima jedan od najlepših gradova na svetu, smešten je u delti reke Frejzer u Pacifik, ispod planina Sajprus, Graus i Sejmur.
Uz centar grada leži poluostrvo, Stenli park, u kojem uz kanadske guske, labudove, patke, veverice i rakune u Akvarijumu nalazimo morske životinje karakteristične za ovaj deo Pacifika. Na jednom proplanku u parku šepure se šareni indijanski totemi. Inače korektnim se smatra naziv "first nations" (u slobodnom prevodu prastanovnici) umesto indijanci.
Severni obod grada širi se po padinama spomenutih planina. Između se uvlače klanci Kapilano i Lin kroz koje teku reke premoštene visećim mostovima. Istaknuti plakati upozoravaju izletnike da budu obazrivi pošto ovde obitavaju medvedi. U vlažnijim delovima šume u Kapilano kanjonu sa grana drveća avetinjski visi gusta mahovina slična paučini.
Na teritoriji grada postoji nekoliko parkova i zaštićenih oblasti, od kojih je najpoznatiji Park kraljice Elizabete. Nastao je kao rezultat pošumljavanja i oplemenjavanja zapuštenog kamenoloma. Park je najlepši u proleće kada grmove rododendrona prekriju raznobojni cvetovi.
Vankuver je mnogonacionalni velegrad u kojem postoji druga najveća severnoamerička kineska zajednica. Na južnoj strani velegrada nalazi se kineski hram sagrađen u tradicionalnom stilu. Zanimljivo je da u hramu žive monahinje a ne monasi. Posetiocima grada se preporučuje da posete kinesku četvrt i čuvenu Dr Sun Jat Sen kinesku baštu.
Najinteresantniji i najposećeniji muzej je Antropološki muzej smešten u univerzitetskom kampusu. Sama zgrada je izuzetno privlačna,inspirisana arhitekturom prastanovnika severozapadne obale. Glavna atrakcija muzeja je monumentala drvena skulptura "Gavran i prvi čovek".
Nadam se da sam vam ovaj fantastični grad malo približio. Nadam se da će i na međukontinentalnim letovima da se pojave low cost avio kompanije i posetu Vankuveru učine dostupnom mnogima.

2010-02-12T22:04:00.000+01:00

Da li možda planirate da prokrstarite Srbijom i upoznate biljni i životinjski svet naše zemlje?
Pogledajte odličan sajt www.wild-serbia.com - nećete se pokajati.
Uz obilje odličnih fotografija, nastalih kako autorka Katarina Paunović piše isključivo u divljini, naćićete informacije o rezervatima prirode u Srbiji (Zasavica, Obedska bara, Carska bara - Stari Begej), popise vrsta flore i faune po kategorijama i druge članke. Uz to postoji i forum sa brojnim temama o posmatranju ptica, zaštiti i pomoći pticama u prirodi, fotografisanju životinja...Ovako lep i sistematičan sajt može da inspiriše na odlazak u prirodu ili porodičan izlet. Drugi će možda poželeti da naprave ili nabave kućicu za ptice i postave ih u vikendici ili dvorištu kuće. A možda neko i na terasi montira kućicu i tako kompenzuje pticama gubitak prirodnih staništa zbog širenja naselja i uništavanja prirode.

2010-02-11T09:08:00.000+01:00

Nakon putovanja šta nam osim uspomena ostaje? Slike koje nas godinama podsećaju na viđeno i doživljeno.
Lutajući Internetom i tražeći zanimljive turističke destinacije pronašao sam odličan sajt TREKEARTH. Moto sajta je "Learning about the world through photography" i trenutno imaju preko 500.000 fotografija iz celog sveta. Iz znatiželje pokušao sam da otkrijem ima li naših u tom moru. Uz dosta muke našao sam fotose zemljaka što me je između ostalih dovelo na sajt PEDJA STUDIO. Toplo preporučujem svakom koga interesuje fotografija. Najveće iznenađenje za mene je oprema - aparat kojim se Peđa služi - Canon PowerShot A550. Znam da su Canonovi PowerShot aparati odlični i cenovno izuzetno povoljni, ali nisam znao da njima mogu ovako efektne i uspele slike da se načine.

2010-02-10T09:00:00.000+01:00

Danas sam budeći se uz jutarnje vesti na RTS saznao da se Vanja Pilipović iz Sonte sprema da sutra krene na operaciju u Austriju. Humanitarna akcija široko prihvaćena u Srbiji i šire omogućila je prikupljanje potrebnih 100.000 € za manje od tri nedelje. Poželimo joj sretan put i brz oporavak.

2010-02-08T09:43:00.000+01:00

Da li ste čuli da postoji hotel od leda, koji "zidaju" ponovo svake godine?
Dugogodišnja priča o globalnom otopljavanju, topljenju leda na polovima i povlačenju lednika zaglavila se na konferenciji u Kopenhagenu. Ovogodišnja zima kao da želi da nam saopšti da smo bliži novom ledenom dobu nego Kopakabani na Arktiku.
I dok zime kakve poznajemo na našim prostorima još uvek postoje, praktični Finci setili su se da bi mogli da naprave hotel od leda. Već 20 godina sredinom novembra počinju izgradnju ove jedinstvene građevine. Oko 10. decembra otvaraju se prve prostorije - glavna dvorana, ledeni bar, crkva u ledu u kojoj se održavaju svadbe, sobe i apartmani za goste; tada stižu prvi gosti. Izgradnja se završava krajem godine, a hotel opstaje dok zima traje. Dolaskom proleća građevinski materijal vraća se prirodi. Sledeće zime ukoliko ne bude otopljenja preduzimljivi Finci ponovo će graditi ICEHOTEL .

2010-02-04T11:00:00.000+01:00

Humanitarna akcija - SRCE ZA VANJU
Vanji Pilipović iz Sonte hitno je potrebna transplantacija srca.
Operacija more da se obavi u Austriji. U toku je akcija prikupljanja potrebnih 100.000€.
Svaka pomoć i aktivnost su dobrodošle.
Važno je širenje informacije o akciji kako bi što više ljudi koji mogu i žele da pomognu bilo obavešteno.
Ukoliko želete da pomognete:

Broj dinarskog računa u NLB banci je 310-0210100336655-83

U istoj banci otvoren je i devizni račun 02-315-0031209.4
SWIFT:CONARS22- Acc No.USD 3582023703001

NLB BANKA A.D.BEOGRAD
Bulevar Mihajla Pupina 165v
11070 – Novi Beograd-Serbia,

Ime primaoca: Vanja Pilipovic
Adresa : Kumanovska 21
25264-Sonta – Serbia
MERAČ prikupljenih sredstava pogledajte ovde

2010-02-02T17:15:00.000+01:00

Novogodišnji praznici i đački raspust su iza nas.
Ko je imao vremena i sreće odmarao se na snegu ili u Evropi. Vesti kažu da je je broj putnika na beogradskom aerodromu od 19. decembra povećan više od 20% u odnosu na prošlu godinu.
Koliko od njih je na put krenulo poreko turističkih agencija, a koliko u sopstvenoj organizaciji? Kakav je odnos ove dve grupe turista pre ukidanja viza za Evropu, a kakav je sada?
Broj individualnih putnika bez posredstva agencija će sigurno porasti.
Koliko puta smo slušali od prijatelja i rođaka ili smo i sami bili nezadovoljni radom i uslugama agencija. Zahvaljujući Internetu moguće je zaobići agencije. Preko Mreže može se rezervisati smeštaj i organizovati prevoz, obavestiti o dešavanjima u kulturi i zabavi, radnom vremenu muzeja i galerija i dr. Mnogima je vizna liberalizacija omogućila ostvarenje sna da putuju samostalno ili u malim grupama; bez nezainteresovanih i nepripremljenih vodiča i brojnih saputnika koje treba trpeti i čekati.
Ipak, znajući ljudsku prirodu rekao bih da uvek ima dosta onih kojima više odgovara da im drugi planiraju odmor i slobodno vreme. Njihovo je da se odluče za aranžman i agenciju i naravno plate usluge. Ako ništa drugo imaće koga da kritikuju i žale se na neispunjene ugovorene obaveze, neprijatne saputnike i neuke vodiče kada se vrate kući.
Sereno

2010-02-01T11:28:00.000+01:00

Ko ne voli da putuje?

Putovanje može da bude zadovoljstvo, a ponekad je mora.

Zamislite da putujete na posao svakodnevno u drugi grad 80 km ili više . Makar da radite u Parizu ili Rimu - ne verujem da bi dugoročno mnogo uživali u tome. U svakom slučaju posle nekoliko dana ili nedelja ne bi više primećivali lepotu i šarm ovih gradova.
Ili zamislite da putujete sa neželjenim društvom - na rajsko ostrvo. Kako bi se u ovom slučaju osećali? Pretpostavljam da bi većini preseo ovakav put.
A možda je moguće da čovek uživa u putovanju, da uživa u svakoj promeni lokacije i okoline
Možda je moguće da čovek putuje otvorenog oka i srca i da uživa u svakom trenutku svoga putovanja. Čak i kada je to svakodnevni put na posao.

Vladimir